ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
261
На основу члана IV Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине на сједници Представничког дома, одржаној 7. августа 2003.године и сједници Дома народа, одржаној 2. септембра 2003. године, донијела је
ЗАКОН
О КОМУНИКАЦИЈАМА
И - УВОД И ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Предмет Закона
1. Овим законом регулише се област комуникација у Босни и Херцеговини те успостављање и рад Регулаторне агенције за комуникације Босне и Херцеговине у складу са Уставом Босне и Херцеговине, који предвиђа успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникационих средстава.
2. Комуникације укључују телекомуникације, радио, емитовање (укључујући кабловску телевизију) и услуге и средства која су с тим у вези.
3. Овај закон не односи се на телекомуникациону опрему инсталисану и у употреби искључиво за потребе јавне безбједности и одбране и Регулаторне агенције за комуникације. Међутим, фреквенције које та опрема користи договарају се са Регулаторном агенцијом за комуникације.
Члан 2.
Дефиниције
1. Осим у случају наведеном у ставу 2. овог члана, сви изрази који се користе у овом закону имају значење које им се даје у Општем оквирном споразуму за мир у БиХ, правилима и препорукама Међународне уније за телекомуникације, односно препорукама Конференције европских управа пошта и телекомуникација, према датом тренутку.
2. У смислу овог закона и уређивања сектора комуникација:
а) Приступ означава стављање на располагање уређаја и/или услуга другом предузећу под утврђеним условима, заснованим на искључивим, односно неискључивим правима, у циљу пружања телекомуникационих услуга;
б) Агенција означава Регулаторну агенцију за комуникације Босне и Херцеговине;
ц) Емитер означава правно или физичко лице које се бави емитовањем;
д) Емитовање означава свако одашиљање знакова, сигнала, текста, слике, звука или података од једне до више тачака путем жице, оптичких каблова, радијским или било којим другим електромагнетним путем, намијењених за општи пријем од стране јавности путем пријемника који су подешени за ту сврху;
е) Заједничко средство означава систем који обухвата било који од сљедећих елемената: питања везана за радио-фреквенцијски спектар и његово управљање; издавање дозвола свим емитерима; издавање дозвола свим операторима телекомуникација који пружају међународну услугу или било коју услугу од значаја за укупно становништво Босне и Херцеговине; утврђивање и одржавање система накнада за издавање дозвола како за емитовање тако и за телекомуникације; утврђивање техничких стандарда и стандарда који се односе на квалитет; план нумерације; информације потребне за израду или одржавање именика као и било која спецификација, стандард или правило потребно за обезбјеђење међусобне функционалности, односно међуповезивања јавних телекомуникацијских мрежа те компатибилности терминалне опреме са јавним телекомуникационим мрежама;
ф) Савјет Агенције означава Савјет Регулаторне агенције за комуникације;
г) Савјет министара означава Савјет министара Босне и Херцеговине;
х) База података за именик означава, у вези са јавном телекомуникационом мрежом, списак који садржи имена, адресе и телефонске бројеве лица која се путем те услуге могу контактирати;
и) База података за фреквенције означава евиденцију фреквенција додијељених на цијелој територији Босне и Херцеговине;
ј) Међуповезивање означава физичко и логичко повезивање јавних телекомуникационих мрежа кориштено од стране једног или различитих предузећа, с циљем омогућавања корисницима једног предузећа да комуницирају са корисницима истог или неког другог предузећа, или приступају услугама које даје друго предузеће. Услуге могу пружати укључене стране или друге стране, које имају приступ мрежи. Међуповезивање је специфична врста приступа која се примјењује између јавних мрежних оператора;
к) Међународна телекомуникациона услуга означава телекомуникациону услугу која се пружа између Босне и Херцеговине и било које друге земље;
л) Министарство означава министарство које је, према Закону о Савјету министара, надлежно за одговарајуђе аспекте комуникација, који су у надлежности Босне и Херцеговине;
м) Прикључна тачка мреже означава све физичке прикључке, са њиховим прикључним техничким спецификацијама, а који представљају дио те јавне телекомуникационе мреже и неопходни су за приступ и ефикасну комуникацију путем те јавне телекомуникационе мреже;
н) Мобилна телекомуникациона услуга означава услугу чије пружање се састоји, у потпуности или дјелимично, од успостављања радио- комуникација за мобилног корисника, и при чему се користе, дјелимично или у потпуности, мобилни системи;
о) Јавна телекомуникациона мрежа означава телекомуникациону мрежу која се у потпуности или углавном користи за пружање телекомуникационих услуга;
п) Радио-комуникација означава сваки вид комуникације путем радио- таласа;
љ) телекомуникациона мрежа означава преносне системе и у случајевима на које се то односи, опрему за комутирање и усмјеравање позива, те друга средства која омогућавају пренос сигнала путем жице, оптичких каблова, радијским, или било којим другим електромагнетним путем, укључујући али не ограничавајући се на сателитске мреже као и фиксне и мобилне земаљске мреже;
р) Оператори телекомуникација означава јавна или приватна тијела, као и подружнице под њиховом контролом, којима је додијељена дозвола за успостављање јавне телекомуникационе мреже, односно пружање телекомуникационих услуга;
с) телекомуникационе услуге означавају услуге које се обично пружају уз накнаду, а које се састоје, у цјелини или углавном, у преношењу сигнала на телекомуникационим мрежама, укључујући, али не ограничавајући се на фиксну и мобилну мрежу као и мрежу за пренос података;
т) Корисник означава физичко или правно лице које користи или захтијева телекомуникациону услугу.
Члан 3.
Надлежности институција Босне и Херцеговине у области комуникација
1. У циљу спровођења уставних одредби у области комуникација, Савјет министара надлежан је за креирање политике, а Агенција је надлежна за регулисање области комуникација.
2. Савјет министара надлежан је за:
а) израду и усвајање политике у складу са постојећим законима; и
б) одређивање заступања Босне и Херцеговине на међународним форумима у области комуникација.
3. Агенција је надлежна за:
а) регулисање емитерских и јавних телекомуникационих мрежа и услуга, укључујући издавање дозвола, утврђивање цијена, међуповезивање и дефинисање основних услова за обезбјеђивање заједничких и међународних комуникационих средстава; и
б) планирање, координирање и намјену радио-фреквенцијског спектра;
4. Савјет министара и Агенција, у складу са појединачним надлежностима дефинисаним овим законом, предузимају све разумне мјере за остварење сљедећих циљева:
а) промовисање праведне конкуренције у циљу остварења максималне добити за кориснике у смислу избора, цијене и квалитета;
б) да не постоји угрожавање или ограничење конкуренције у сектору комуникација у складу са секторским политикама Савјета министара;
ц) подстицање ефикасног инвестирања у инфраструктуру и промовисање иновација;
д) заштита ауторских права и других права на интелектуалну својину, као и личних података и приватности;
е) обезбјеђење ефикасног кориштења и ефикасног управљања ресурсима радио-фреквенција и бројева у складу са прописима из области радио-комункација и другим препорукама Међународне уније за телекомуникације, и са другим међународним споразумима чији је потписник Босна и Херцеговина.
Члан 4.
Регулаторни принципи емитовања и телекомуникација
1. Регулаторни принципи емитовања обухватају:
а) заштиту слободе изражавања и разноликости мишљења поштујући општеприхваћене стандарде понашања, недискриминације, праведности, тачности и непристрасности;
б) развој професионалних и одрживих комерцијалних и јавних емитера у намјери да се успостави одговарајућа равнотежа између њих;
ц) одвојеност емитера од политичке контроле и манипулације, у циљу јачања демократских принципа и успостављања тржишне економије;
д) дозволе се додјељују на основу процедура којим се обезбјеђују одговарајући професионални стандарди програмских садржаја, техничког рада и финансирање;
е) оглашавање путем емитера уређује се у складу са најбољом европском праксом.
2. Регулаторни принципи телекомуникација обухватају:
а) приступ јавним телекомуникационим услугама за све кориснике, на транспарентном, објективном и недискриминаторском основу, које оператор телекомуникација може обезбиједити уз разумну добит;
б) сваки корисник телекомуникационих услуга путем те услуге има неограничен приступ било којем другом таквом кориснику;
ц) заштићени су интереси свих корисника телекомуникационих услуга, у смислу доступности тих услуга, њиховог квалитета и цијена;
д) ниво квалитета у пружању телекомуникационих услуга и телекомуникационе опреме ће, што је прије могуће, бити компатибилан са општеприхваћеним стандардима у Европској унији;
е) цијене телекомуникационих услуга су транспарентне и недискриминаторске;
ф) под условом да испуњавају своје обавезе у пружању телекомуникационих услуга, операторима телекомуникација дозвољено је дјеловање на нормалним, комерцијалним линијама;
г) у складу са секторским политикама Савјета министара, подстиче се отворен приступ пружању телекомуникационих услуга.
ИИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНУ ИНФРАСТРУКТУРУ
Члан 5.
Инсталирање и рад
1. Инсталирање и рад јавних телекомуникационих мрежа подлијеже процедури издавања дозвола у складу са чланом 10. овог закона. телекомуникациона опрема и мрежа намијењена за међуповезивање са јавним телекомуникационим мрежама или за пружање телекомуникационих услуга у складу је са признатим најсавременијим дизајном и функционалношћу о питању:
а) безбједности рада мреже;
б) интегритета мреже;
ц) међуоперативности услуга;
д) услова прикључења терминалне опреме.
2. У складу са најновијим достигнућима, Савјет Агенције може донијети детаљнија правила о безбједности кориштења мреже, интегритета мреже, међуоперативности услуга и услова прикључења терминалне опреме, те може да затражи од Агенције да спроведе поступке провјере како би се очувао интегритет мрежа.
Члан 6.
Додјела привремених мрежних дозвола
1. Агенција може на захтјев додијелити привремено одобрење за инсталирање и рад радио-система и телекомуникационе терминалне опреме у циљу техничког, односно комерцијалног испитивања, под условом да нема запрека са техничке стране, посебно ако се не очекује појава сметњи са другом телекомуникационом опремом. Свако такво одобрење може да се изда на рок од највише шест мјесеци.
2. По истеку периода датог у ставу 1. овог члана, може се наставити са пружањем услуга једино у складу са одредбама овог закона.
ИИИ - ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНЕ УСЛУГЕ
Члан 7.
Пружање телекомуникационих услуга
1. За пружање телекомуникационих услуга путем мобилних и фиксних мрежа потребна је дозвола у складу са одредбама овог закона.
2. За пружање интернет услуга потребна је дозвола до потпуне либерализације тржишта, како то прописује секторска политика Савјета министара.
3. Оператори телекомуникација морају да испуњавају сљедеће захтјеве:
а) да закључе писани уговор са корисницима;
б) да корисницима својих услуга бесплатно и на одговарајући начин учине доступним кратак и прегледан списак цијена;
ц) да на захтјев Агенције у разумном року доставе податке о пословању, о мрежи и о саобраћају, укључујући и повјерљиве податке, ако их оператор телекомуникација води као повјерљиве.
Члан 8.
Функционисање и одржавање телекомуникационих услуга
1. Оператори телекомуникација обезбјеђују исправно и несметано функционисање свог система и пружање телекомуникационих услуга у складу са одредбама овог закона.
2. Оператори телекомуникација одржавају свој систем у исправном стању, те правовремено предузимају мјере на отклањању сметњи и недостатака у свом систему.
3. Оператори телекомуникација без непотребног одгађања обавјештавају Агенцију о сваком значајном прекиду телекомуникационих веза како то одреди Агенција.
4. Агенција може да донесе правило којим утврђује услове, стандарде квалитета, рокове и процедуре за пружање телекомуникационих услуга.
Члан 9.
Обавезе оператора телекомуникација који пружају јавне говорне телефонске услуге
1. Оператори телекомуникација који пружају јавне говорне телефонске услуге:
а) одржавају ажуриран именик претплатника;
б) одржавају услугу давања информација из именика за претплатничке линије;
ц) обезбјеђују бесплатан приступ хитним службама;
д) на захтјев достављају, Агенцији бесплатно, а осталим пружаоцима уз одговарајућу наплату, именик претплатника у електронској форми или он-лине у циљу пружања информација или објављивања именика.
2. Претплатници имају право да одлуче да ли ће њихов број бити уврштен у базу података.
Члан 10.
Издавање дозвола
1. Захтјев за издавање дозволе упућује се Агенцији. Агенција издаје дозволу у року од два мјесеца. У случајевима у којима треба примијенити поступак утврђивања конкурентности и селективности на основу поређења, Агенција може да продужи период потребан за процјену захтјева до четири мјесеца да би обезбиједила да се поступак обави на правичан, разуман, отворен, недискриминаторан и транспарентан начин за све заинтересоване стране.
2. Дозвола се издаје:
а) уколико подносилац захтјева има неопходне техничке подобности, и
б) уколико не постоји разлог за сумњу да подносилац захтјева неће пружати дате услуге у складу са дозволом, нарочито у погледу обавеза везаних за квалитет услуга и понуду. Узимају се у обзир финансијска моћ подносиоца захтјева, његово искуство у сектору телекомуникација и сродним секторима, као и његово знање.
3. У случају да додјела права на употребу фреквенција или бројева мора да буде ограничена, Агенција уступа таква права на основу критеријума за избор који морају бити објективни, недискриминаторски, транспарентни и пропорционални. У оквиру тих критеријума за избор мора се придати одговарајући значај постизању циљева и регулаторних принципа из чл. 3. и 4. овог закона.
4. За потребе одлучивања о издавању дозволе, Агенција има право да захтијева све информације о подносиоцу захтјева.
5. Уколико Агенција донесе негативну одлуку, наводе се разлози за одбијање издавања дозволе, уз постојање права на жалбу против ове одлуке која се упућује Савјету Агенције.
Члан 11.
Пренос и измјене дозволе
1. Дозвола може бити пренесена у цјелини или дјелимично само уз сагласност Агенције. Агенција дефинише услове преноса дозволе.
2. Агенција може измијенити поједине одредбе дозволе прије њеног истека уколико су измјене неохподне да би се заштитио јавни интерес. Поред тога, дозвола може да се измијени:
а) на захтјев, уколико испуњавање аранжмана из дозволе није више разумно због промјене околности, под условом да су интереси заштићени од стране Агенције и да се не угрожава праведна конкуренција;
б) на захтјев или на иницијативу Агенције уколико су неопходне измјене фреквенција додијељених за кориштење у дозволи у погледу техничких или законских услова у интересу ефикасног управљања фреквенцијама и праведне конкуренције.
3. Измјена услова дозволе врши се уз одговарајуће поштивање економских и оперативних интереса корисника дозволе. Овим се не оправдавају никакви захтјеви за накнаду.
ИВ - УНИВЕРЗАЛНЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНЕ УСЛУГЕ
Члан 12.
Универзалне телекомуникационе услуге
1. Универзалне телекомуникационе услуге су најмањи обим телекомуникационих услуга који је доступан цијелој јавности по приступачној цијени на цијелој територији Босне и Херцеговине.
2. На приједлог Агенције, Савјет министара дефинише обим универзалних телекомуникационих услуга и, по потреби, финансијски механизам узимајући при томе у обзир стварне потребе грађана и економска и технолошка кретања на тржишту.
3. На приједлог Агенције, Савјет министара одређује операторе телекомуникација надлежне за пружање универзалних телекомуникационих услуга у циљу покривања цијеле територије Босне и Херцеговине поштујући принципе објективности, транспарентности, недискриминације и пропорционалности.
4. Агенција доноси правило којим одређује критеријуме квалитета за пружање универзалних телекомуникационих услуга и контролише његово поштивање.
В - КОНКУРЕНЦИЈА НА ТРЖИШТУ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА
Члан 13.
Опште одредбе
Савјет министара утврђује мјере у циљу потпуне либерализације у складу са политиком сектора телекомуникација.
Члан 14.
Оператори телекомуникација са значајном тржишном снагом
1. Сматра се да оператор телекомуникација има значајну тржишну снагу, ако, индивидуално или заједно са другима, има положај који је једнак доминацији, односно положај економске моћи, која му у знатној мјери омогућава да ради независно од конкурената, клијената и крајњих корисника.
2. Агенција једном годишње врши анализу одговарајућег тржишта и објављује листу свих оператора телекомуникација који у одређеном географском подручју имају значајну тржишну снагу.
Члан 15.
Отворени приступ мрежи и интерфејси
1. У складу са принципима недискриминације, оператор телекомуникација са значајном тржишном снагом пружа конкурентима на тржишту услуге под компаративним околностима, једнаким условима и истог нивоа квалитета као услуге које користи за своје властите потребе или за потребе удружених партнерских фирми.
2. Оператор телекомуникација из става 1. овог члана не ограничава приступ мрежи осим из разлога који су од суштинског значаја за:
а) безбједност рада мреже;
б) очување интегритета мреже;
ц) међуоперативност услуга, у оправданим случајевима; и
д) одговарајућу заштита података.
3. Агенција може да донесе правила понашања или да забрани одређена понашања оператора телекомуникација, која су у супротности са одредбама датим у ставу 1. овог члана, или да поништи уговоре и сматра их дјелимично или у потпуности неважећим, уколико дати оператор телекомуникација злоупотријеби своју значајну тржишну снагу. Прије предузимања такве мјере Агенција од датог оператора телекомуникација тражи да у одговарајућем року престане са оспораваном злоупотребом.
4. Злоупотребом се сматра случај када оператор телекомуникација са значајном тржишном снагом пружа себи или партнерским фирмама приступ услугама, које нуди интерно, или услугама, које нуди на тржишту под повољнијим условима него што су услови под којима други конкуренти могу да користе такве услуге у склопу њихових услуга.
5. Оператори телекомуникација са значајном тржишном снагом нуде интерфејсе у складу са принципима отвореног приступа мрежи. На захтјев оператора, Агенција обезбјеђује доступност принципа отвореног приступа.
6. Агенција може бити овлаштена да обавеже операторе јавних телекомуникационих мрежа са значајном тржишном снагом да пружају услуге међуповезивања по трошковно оријентисаним цијенама, уколико то сматра неопходним да би се остварили циљеви дати у ставу 4. члана 3.као и члану 4. овог закона.
Члан 16.
Обавеза преговарања
1. Сваки оператор јавне телекомуникационе мреже обавезан је да на њихов захтјев понуди другим операторима међуповезивање. Све заинтересоване стране настоје да обезбиједе и унаприједе комуникацију између корисника различитих јавних телекомуникационих мрежа.
2. Ако се не може постићи договор о међуповезивању између оператора јавних телекомуникационих мрежа у року од шест седмица од пријема захтјева, свака страна укључена у међуповезивање може се обратити Агенцији за посредовање.
3. У случају из става 2. овога члана, Агенција ће у року од шест седмица или, изузетно, у року од највише десет седмица послије пријема захтјева саслушати учеснике међуповезивања и одлучити о начину и условима међуповезивања у складу са европском праксом, те донијети одлуку која замјењује уговор између учесника међуповезивања у дијелу у којем се не слажу.
4. Агенција има право да тражи од оператора телекомуникација са значајном тржишном снагом да израде листу стандардних понуда међуповезивања за своје мреже. Понуде се достављају Агенцији у писменој форми, а Агенција их објављује по потреби.
Члан 17.
Минимални број изнајмљених линија
Оператори телекомуникација са значајном тржишном снагом који пружају услуге изнајмљивања линија обавезани су да, на тржишту на којем доминирају, јавно истакну минималну понуду линија за изнајмљивање са уједначеним техничким карактеристикама у складу са одговарајућим директивама Европске уније. На захтјев оператора телекомуникација, Агенција пружа одговарајуће информације у вези са техничким карактеристикама линија.
Члан 18.
Приступ и међуповезивање јавних телекомуникационих мрежа
1. Оператор телекомуникација са значајном тржишном снагом омогућава другим корисницима приступ својој јавној телекомуникационој мрежи или развезаним дијеловима такве мреже. Обавеза која се односи на међуповезивање не примјењује се под условом да оператор телекомуникација поднесе доказ о томе да дата обавеза није одговарајућа у датом случају. Агенција у року од шест седмица доноси одлуку о оправданости тог непримјењивања као и о томе да ли су додатни технички или економски издаци за тражену услугу разумни са становишта посебних прописа о тржишној конкуренцији.
2. Приступ мрежи се даје путем прикључних тачака које су обично доступне на тржишту (општи приступ мрежи). Приступ се може такође дати путем посебних прикључака (посебан приступ мрежи) на захтјев корисника.
3. Споразуми о приступу мрежи и међуповезивању заснивају се на објективним критеријумима, разумљиви су и обезбјеђују недискриминаторски и равноправан приступ телекомуникационим мрежама оператора у складу са ставом 1. овог члана.
Члан 19.
Обим међуповезивања
1. Основне услуге од којих се састоји међуповезивање су:
а) приступ новог оператора телекомуникација на мрежу оператора телекомуникација са значајном тржишном снагом путем програмираног избора мреже или бирањем селекционог броја у складу са планом нумерације;
б) обезбјеђење неопходних података о саобраћају за релевантни прикључак оператору телекомуникација са којим је остварено међуповезивање;
ц) преспајање позива корисницима другог оператора са којим је остварено међуповезивање;
д) обезбјеђење обрачунских података у одговарајућем облику за оператора са којим је остварено међуповезивање.
2. Агенција доноси правило са детаљним одредбама које се односе на међуповезивање. Агенција при томе узима у обзир заштиту дјелотворне тржишне конкуренције, одржавање досљедног квалитета услуга и усклађеност са обавезујућим међународним прописима. Поред тога, Агенција одређује минималан број развезаних елемената мреже који се нуде.
3. У случају спорова, Агенција одлучује о прикладности трошкова и техничкој изводљивости приступа мрежи и међуповезивања.
Члан 20.
Услови пословања и цијене
1. Оператори телекомуникација одређују услове пословања, описују услуге које нуде и прецизирају релевантне цијене. Услови пословања, опис услуга и цијене достављају се Агенцији и објављују у одговарајућем облику. Уколико је потребна сагласност, сходно ст. 3. и 6. овог члана, телекомуникациона услуга не пружа се док се не добије сагласност.
2. Промјене услова пословања објављују се у одговарајућем облику најмање мјесец дана прије ступања на снагу. Свака промјена садржаја уговора даје право другој уговорној страни да раскине уговор са оператором телекомуникација у року од четири седмице од објављивања промјене.
3. О питању услова пословања оператора телекомуникација са значајном тржишном снагом, Агенција даје сагласност за сљедеће телекомуникационе услуге:
а) говорна телефонска услуга путем фиксне или мобилне мреже; и
б) изнајмљивање линија.
4. Ако оператор телекомуникација нема значајну тржишну снагу, услови пословања и знатније промјене тих услова предочавају се Агенцији прије почетка пружања услуга или дана ступања промјена на снагу. У случају услуга прецизираних у ставу 3а. овог члана, Агенција може да оспори услове пословања у року од осам седмица, ако су у супротности са овим законом или правилима донесеним на основу њега.
5. Ако је ради рјешења спора потребно да се измијене услови пословања, те измјене могу да се утврде уз сагласност Агенције.
6. Када су у питању цијене оператора телекомуникација са значајном тржишном снагом, Агенција даје сагласност за сљедеће телекомуникационе услуге:
а) говорна телефонска услуга путем фиксне или мобилне мреже; и
б) изнајмљивање линија.
7. Ако оператор телекомуникација нема значајну тржишну снагу, Агенција се обавјештава о цијенама услуга како је утврђено у ставу 6. овог члана прије почетка њихове примјене. Цијене су уједначене унутар тарифног подручја.
8. За објављивање услова пословања и одређивања цијена оператора телекомуникација са значајном тржишном снагом, Агенција правилом утврђује оквирне услове укључујући и принципе структурирања цијена. Посебно се прецизира сљедеће: врста и садржај обавезе пружања услуга, основ на којем ће се вршити прорачун цијена, услови за интерфејсе, квалитет разних преносних путева, услови за кориштење, приступ мрежи и међуповезивање, те временска ограничења за стављање забране на субвенционирање, којим се омогућује увођење нових услуга и технологија.
Члан 21.
Структурно одвајање и засебно обрачунавање
1. Предузећима са значајном тржишном снагом на тржиштима, која нису телекомуникациона или која уживају посебна или ексклузивна права у другим секторима, забрањено је неправедно субвенционисати цијене за своје телекомуникационе услуге из подручја у којима имају посебна или искључива права. За одређивање нивоа цијена фирми са значајном тржишном снагом примјењује се принцип трошковне оријентисаности.
2. Оператори телекомуникација са значајном тржишном снагом на тржиштима која нису телекомуникациона или који уживају посебна или ексклузивна права у другим секторима раздвајају на адекватан начин своје пословне активности у сектору телекомуникација од других пословних активности у погледу организације и обрачуна, у циљу обезбјеђења транспарентности протока услуга и средстава између тих сектора у којима раде.
3. Оператори телекомуникација са значајном тржишном снагом на телекомуникационом тржишту не смију вршити неправедно субвенционисање својих услуга.
4. Оператори телекомуникација са значајном тржишном снагом на телекомуникационом тржишту воде одвојено, с једне стране, своје активности везане за међуповезивање и, с друге стране, остале активности с циљем утврђивања свих елемената трошкова и прихода, са основом за њихов обрачун и детаљним методама приписивања које се користе у вези са дјелатношћу међуповезивања.
5. Агенција може да стави ван снаге услове из ст. 3. и 4. овог члана на неодређено вријеме али не дуже од три године након ступања на снагу овог закона како би пружила могућност операторима телекомуникација да испуне ове услове.
6. Агенција, по службеној дужности или на захтјев учесника на тржишту, покреће поступак истраге, ако постоји оправдана сумња да су прекршене одредбе овог члана. У том циљу Агенција може прегледати књиге и евиденцију оператора телекомуникација о којем је ријеч, те захтијевати појединости о расподјели трошкова.
Члан 22.
Обрачунавање трошкова
1. Оператори телекомуникација са значајном тржишном снагом на телекомуникационом тржишту воде систем за обрачунавање трошкова, који приписује трошкове и елементе трошкова свим услугама и елементима услуге и омогућава накнадни финансијски преглед у складу са правилима Агенције и конкретним одредбама назначеним у дозволама. Агенција има право приступа информацијама у вези са обрачуном трошкова.
2. Агенција може да стави ван снаге услове из става 1. овог члана на неодређено вријеме али не дуже од три године послије ступања на снагу овог закона како би пружила могућност операторима телекомуникација да испуне ове услове.
ВИ - АДРЕСИРАWЕ И НУМЕРАЦИЈА
Члан 23.
Дефиниције
Појмови употријебљени у овом поглављу имају сљедеће значење:
а) адреса означава збир свих елемената адресирања за циљани избор комуникационе везе;
б) елементи адресирања означавају знакове, слова, цифре и сигнале за циљани избор комуникационих веза;
ц) план адресирања означава збир свих могућих комбинација елемената адресирања који се употребљавају за идентификацију лица, рачунарских процеса, машина, уређаја или телекомуникационе опреме укључене у телекомуникационе процесе;
д) претход